8. јануар
Из Википедије, слободне енциклопедије
Догађаји[уреди]
| јануар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
- 1297. — Италијански племић Франческо Грималди, прерушен у фрањевца, је заузео тврђаву Монако.
- 1679. — Француски истраживач Робер Кавелије де ла Сал открио је водопаде Нијагаре.
- 1807. — Српски устаници су у Првом српском устанку заузели Београдску тврђаву у коју су се Турци склонили након заузимања Београда 12. децембра.
- 1815. — Америчка војска на челу са генералом Ендруом Џексоном је поразила британску војску у бици код Њу Орлеанса током Америчко-британског рата.
- 1881. — Основана је Народна радикална странка, прва политичка странка у Србији.
- 1889. — Статистичар Херман Холерит је патентирао табеларну машину.
- 1923. — Након извештаја Репарационе комисије крајем 1922. да Немачка касни са испорукама угља на име ратне одштете Француској и Белгији, француске и белгијске трупе ушле су у Рурску област. Криза је споразумно решена средином 1924, а у јулу 1925. Французи су почели да евакуишу трупе из Рура.
- 1926. — Абдул Азиз ибн Сауд постао је краљ Хеџаса, а назив земље промењен је у Саудијска Арабија.
- 1959. — Генерал Шарл де Гол постао је први председник Пете републике Француске.
- 1959. — Фидел Кастро је тријумфално ушао у Хавану и постао нови кубански вођа.
- 1973. — Амерички и северновијетнамски преговарачи Хенри Кисинџер и Ле Дук То обновили су у Паризу преговоре о окончању Вијетнамског рата.
- 1998. — Арапски терориста Ремзи Ахмед Јусеф осуђен је на доживотну робију, као организатор подметања експлозива 1993. у Светски трговински центар у Њујорку, када је погинуло шесторо људи. Две зграде Центра са преко сто спратова срушене су 11. септембра 2001. у самоубилачком терористичком нападу са два отета авиона.
- 2002. — У Албанији је у 117. години умрла Цхериме Хасан Барди једна од најстаријих Албанки и једна од неколико особа на свету које су живеле у три века.
- 2003. — Скупштина Црне Горе изабрала је нову републичку владу чији је премијер Мило Ђукановић.
- 2003. — Након неколико напада на припаднике америчких војних снага, у Кувајту је објављен религиозни проглас који забрањује убијање не-Муслимана, чиме су ојачани постојећи закони.
- 2006. — У Турској је 14 лица заражено вирусом птичијег грипа Х5Н1.
Рођења[уреди]
- 1589. — Иван Џиво Гундулић, књижевник. († 1638)
- 1628. — Франсоа Анри де Монморенси, војвода од Луксембурга, француски генерал. († 1665)
- 1868. — Френк Дајсон, енглески астроном. († 1939)
- 1873. — Јелена Савојска, црногорска принцеза и последња краљица Италије. († 1952)
- 1902. — Георгиј Маљенков, совјетски политичар. († 1988)
- 1910. — Галина Уљанова, руска примабалерина. († 1998)
- 1912. — Хозе Ферер, америчко-порторикански глумац. († 1992)
- 1924. — Рон Муди, британски глумац.
- 1934. —
- Жак Анкетил, француски професионални бициклиста. († 1987)
- Александра Рипли, америчка књижевница. († 2004)
- 1935. — Елвис Пресли, амерички музичар. († 1977)
- 1936. — Божидар Шујица, југословенски и српски песник.
- 1942. — Стивен Хокинг, енглески физичар.
- 1942. — Џуничиро Коизуми, јапански политичар.
- 1944. — Тери Брукс, амерички писац.
- 1946. — Роби Кригер, амерички рокенрол гитариста.
- 1947. —
- Дејвид Боуи, енглески музичар и глумац.
- Самјуел Шмид, швајцарски политичар.
- 1949. — Милан Цаци Михаиловић, позоришни, филмски и ТВ глумац
- 1957. — Ризван Сулејмани, македонски политичар.
- 1958. — Јадранка Јовановић, српска оперска примадона, мецосопран.
- 1977. — Амбер Бенсон, америчка глумица, режисерка и сценаристкиња.
- 1977. — Сања Јововић, црногорска рукометашица.
- 1979. —
- Адријан Муту, румунски фудбалер.
- Стипе Плетикоса, хрватски фудбалер.
- 1983. — Фелипе Коломбо, аргентинско-мексички глумац и певач.
- 1984. — Ким Џонг Ун, севрнокорејски вођа.
- 1986. — Давид Силва, шпански фудбалер.
- 1988. — Мајкл Мансијен, енглески фудбалер.
Смрти[уреди]
- 1324. — Марко Поло, италијански истраживач (* 1254.)
- 1337. — Ђото ди Бондоне, италијански сликар
- 1642. — Галилео Галилеј, италијански астроном, физичар и математичар (* 1564.)
- 1879. — Фердо Ливадић, хрватски композитор
- 1896. — Пол Верлен, француски писац (* 1844.)
- 1934. — Андреј Бели, руски књижевник (* 1880.)
- 1941. — Роберт Бејден-Поуел, оснивач светског извиђачког (скаутског) покрета (* 1857.)
- 1964. — Јулијус Раб, аустријски политичар и канцелар. (* 1891.)
- 1967. — Збигњев Цибулски, пољски фимски и позоришни глумац
- 1976. — Џоу Енлај, кинески државник (* 1898.)
- 1996. — Франсоа Митеран, француски политичар и државник (* 1916.)
- 2004. — Ма'мун ал Ходеиби, духовни вођа египатске забрањене организације Муслиманска браћа (* 1921.)
- 2009. — Љубица Сокић је била српска сликарка и академик САНУ.
Празници и дани сећања[уреди]
Српска православна црква слави[1]::
