1999
| Миленијуми: | |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: |
| 1999 на Викимедијиној остави. |
1999. је била проста година.
Догађаји[уреди]
Јануар[уреди]
Фебруар[уреди]
- 6. фебруар — У Рамбујеу почели преговори између Србије и косовских Албанаца о заустављању сукоба на Косову и Метохији.
- 12. фебруар — Сенат САД ослободио председника САД Била Клинтона оптужби за кривоклетство и опструкцију правде, чиме је, после годину дана, окончана „сексуална афера“ с Моником Левински и избегнут импичмент.
- 12. фебруар — Пољска, Мађарска и Чешка, прве од бивших чланица Варшавског пакта, прикључиле се НАТО-у.
Март[уреди]
- 4. март — Одлуком Међународног арбитражног трибунала, град Брчко добио је статус дистрикта под суверенитетом Босне и Херцеговине
- 12. март — Пољска, Чешка и Мађарска постале чланице НАТО, као прве земље бивше чланице Варшавског уговора које су приступиле НАТО.
- 18. март — Српска делегација на преговорима у Рамбујеу је одбила да потпише предлог споразума који су потписали косовски Албанци, САД и Уједињено Краљевство који је подразумевао и размештање НАТО трупа на Косову и Метохији.
- 23. март — Амерички изасланик Ричард Холбрук последњи пут се састао са председником СРЈ Слободаном Милошевићем, у покушају да га убеди да прихвати предложени споразум из Рамбујеа о решавању косовске кризе и упозорио да ће одбијање довести до НАТО бомбардовања. Милошевић је одбио да прихвати споразум.
- САД су прекинуле све дипломатске односе са Савезном Републиком Југославијом.
- Савезна влада СРЈ прогласила стање непосредне ратне опасности.
- САД су прекинуле све дипломатске односе са Савезном Републиком Југославијом.
- 24. март — Почело је НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије, ваздушним нападима на војне и цивилне циљеве на целој територији ове земље. Савезна влада СРЈ прогласила ратно стање у земљи.
- 24. март — У пожару у тунелу Мон Блан погинуло је 39 особа, а тунел је био због тога затворен три године.
- 27. март — Током напада НАТО-а на Југославију, југословенска против-ваздушна одбрана оборила је амерички бомбардер F-117.
Април[уреди]
- 1. април — У ваздушним нападима НАТО на Југославију срушен Варадински мост на Дунаву у Новом Саду.
- 1. април — Нунавут, домовина Инуита, је створен од источног дела Северозападних територија и постао трећа канадска територија.
- 3. април — Срушен други новосадски мост — Мост слободе.
- 7. април — Југословенске власти су затвориле граничне прелазе на Косову да би спречиле Косовске Албанце да напусте покрајину.
- 9. април — Побуњени војници су на аеродрому у Нијамеју убили председника Нигера Ибрахима Бареа Маинасару.
- 11. април — У Београду убијен новинар и власник дневног листа "Недељни телеграф", Славко Ћурувија.
- 12. април — Током бомбардовања СРЈ авиони НАТО пакта су погодили путнички воз на мосту у Грделичкој клисури, при чему је погинуло најмање 13 путника а више десетина повређено.
- 14. април — Авиони НАТО пакта су током два сата више пута бомбардовали колону албанских избеглица дуж пута између Ђаковице и Дечана, убивши најмање 73 особе.
- 17. април — Током бомбардовања СРЈ у Батајници у 21:30 од шрапнела експлодираног пројектила погинула је мала Милица Ракић.
- 20. април — Двојица тинејџера из Колорада су пуцали на своје наставнике и другове у средњој школи Колумбајн, убивши притом 12 ученика и једног наставника, а затим и себе.
- 23. април — НАТО авиони гађали зграду Радио-телевизије Србије у центру Београда приликом чега је погинуло шеснаест радника телевизије.
- 29. април — У ваздушним ударима НАТО-а на СР Југославију срушен је телекомуникациони Авалски торањ.
- 30. април — У ваздушним нападима НАТО на СР Југославију погођене су зграде Министарства одбране и Генералштаба Војске Југославије у ужем центру Београда.
Мај[уреди]
- 1. мај — У ваздушним ударима НАТО на СР Југославију погођен је путнички аутобус на мосту у Лужанима, при чему је погинуло најмање 60 људи.
- 1. мај — Почело је приказивање дечје анимиране серије Сунђербоб Коцкалоне.
- 2. мај — Авијација НАТО у нападима на Југославију употребила „графитне бомбе” које су изазвале распад електроенергетског система у Србији. Око 70 % територије Србије остало у мраку.
- 7. мај — Авиони НАТО пакта су бомбардовали касетним бомбама центар Ниша, при чему је погинуло 16 особа, а повређено око 70 људи.
- 7. мај — Авиони НАТО су бомбардовали кинеску амбасаду у Београду, убивши при том три службеника амбасаде и ранили још двадесет.
- 17. мај — Изборе у Израелу добио вођа Лабуристичке партије Ехуд Барак, чиме је окончана трогодишња владавина премијера Бенјамина Нетанјахуа, лидера десничарског Ликуда.
Мај[уреди]
- 27. мај — Хашки трибунал подигао оптужницу против тадашњег председника Југославије Слободана Милошевића, председника Србије Милана Милутиновића, потпредседника савезне Владе Николе Шаиновића, начелника Генералштаба ВЈ Драгољуба Ојданића, и министра унутрашњих послова Србије Влајка Стојиљковића. Свима стављени на терет злочини на Косову.
Јун[уреди]
- 3. јун — Скупштина Србије прихватила план Ахтисари-Черномирдин за решење косовске кризе.
- 9. јун — Представници Војске Југославије и НАТО-а потписали Кумановски споразум којим су окончани ваздушни удари НАТО-а на Југославију.
- 10. јун — НАТО прекинуо бомбародвање Југославије пошто су се прве јединице Војске Југославије, на основу Кумановског споразума потписаног претходног дана у Куманову, повукле са Космета.
- 11. јун — Руски батаљон из састава СФОР-а прешао границу СРЈ и приспео на Косово и Метохију као прва јединица из састава КФОР-а, запосевши аеродром Слатина код Приштине.
- 30. јун — Шкотска је после скоро 300 година поново добила свој парламент.
Јул[уреди]
- 14. јул — После 17 година од краја рата између Аргентине и Велике Британије за Фолкландска Острва, обновљени летови између Аргентине и тих острва у јужном Атлантику.
Август[уреди]
- 7. август — Исламске међународне бригаде стациониране у Чеченији су напале суседну руску републику Дагестан.
- 19. август — Српска опозиција отпочела нове протесте против Милошевићевог режима.
- 26. август — Русија је бомбардовања чеченских положаја, као одговор на инвазију Дагестана деветнаест дана раније, започела Други чеченски рат.
Октобар[уреди]
- 3. октобар — Основана гробарска навијачка група Јужни Фронт.
Новембар[уреди]
Децембар[уреди]
- 20. децембар — Португалија је Кини пренела суверенитет над Макаом.
- 31. децембар — Председник Русије Борис Јељцин поднео оставку и за вршиоца дужности шефа државе именовао Владимира Путина, дотадашњег премијера.
Рођења[уреди]
Јануар[уреди]
Фебруар[уреди]
- 28. фебруар — Лука Дончић, словеначки кошаркаш
Март[уреди]
Април[уреди]
Мај[уреди]
- 8. мај — Џанан Муса, босанскохерцеговачки кошаркаш
Јун[уреди]
Јул[уреди]
Август[уреди]
- 31. август — Миомир Кецмановић, српски тенисер
Септембар[уреди]
Октобар[уреди]
Новембар[уреди]
Децембар[уреди]
Смрти[уреди]
Јануар[уреди]
- 25. јануар — Роберт Шо, амерички диригент (* 1916)
Фебруар[уреди]
- 7. фебруар — Хусеин од Јордана, краљ Јордана (* 1934)
- 10. фебруар — Пеко Дапчевић, генерал, политичар и народни херој (* 1913)
Март[уреди]
- 2. март — Дасти Спрингфилд, енглеска музичарка
- 7. март — Стенли Кјубрик, амерички филмски режисер (* 1928)
Април[уреди]
Мај[уреди]
- 31. мај — Радомир Лукић, српски правник (* 1914)
Јун[уреди]
- 1. јун — Љубиша Величковић, помоћник начелника Штаба Врховне команде Војске Југославије за РВ и ПВО ВЈ.
- 2. јун — Благоје Јововић, четнички борац
Јул[уреди]
Август[уреди]
Септембар[уреди]
- 11. септембар — Момчило Ђујић, српски четнички војвода (* 1907)
- 19. септембар — Павле Ивић, српски лингвиста (* 1924)
Октобар[уреди]
- 3. октобар — Акио Морита, јапански бизнисмен, творац Сонија (* 1922)
Новембар[уреди]
- 2. новембар — Митар Суботић Суба или Rex Illusivii, српски музичар (* 1961)
Децембар[уреди]
- 11. децембар — Фрањо Туђман, хрватски председник (* 1922)
- 18. децембар — Робер Бресон, француски редитељ. (*1901)
Нобелове награде[уреди]
- Физика — Герард ’т Хофт и Мартинус Ј. Г. Велтман
- Хемија — Ахмед Х. Цеваил
- Медицина — Гунтер Блобел
- Књижевност — Гинтер Грас
- Мир — Лекари без граница
- Економија — Роберт Мундел