1992
| Миленијуми: | |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: |
 |
1992 на Викимедијиној остави. |
1992 је била преступна година.
Садржај
Догађаји[уреди]
Јануар[уреди]
- 7. јануар — Авион Југословенске народне армије оборио је код Новог Марофа у Хрватској хеликоптер с посматрачима Европске заједнице, при чему је погинуло свих пет људи у хеликоптеру.
- 9. јануар — Проглашена Република Српска.
- 15. јануар — Словенија и Хрватска добијају признање од стране Европске уније.
- 30. јануар — Аргентина отворила досијеа нациста који су после Другог светског рата побегли у Јужну Америку.
Фебруар[уреди]
- 7. фебруар — Потписан Мастрихтски уговор, ступио на снагу 1. новембра 1993. године.
- 21. фебруар — Савет безбедности Уједињених нација донео резолуцију 743 о упућивању мировних снага УН у Југославију са мандатом од 12 месеци.
- 29. фебруар — Током дводневног референдума, више од 60% грађана изјаснило се за независност Босне и Херцеговине.
Март[уреди]
- 1. март — У Сарајеву испред српске православне цркве је убијен Никола Гардовић.
- 1. март — У Црној Гори се на референдуму 63 одсто грађана изјаснило за заједничку државу са Србијом - Савезну Републику Југославију.
- 17. март — На референдуму у Јужној Африци белци су надмоћном већином подржали реформе за окончање система апартхејда.
- 18. март — Представници све три зараћене стране у рату у Босни и Херцеговини потписали споразум којим прихватају Карингтон-Куртиљеров план.
- 28. март — Након састанка са америчким амбасадором у Југославији Вореном Цимерманом у Сарајеву, Изетбеговић је повукао свој потпис са споразума о прихватању Карингтон-Куртиљеровог плана.
Април[уреди]
- 1. април — Српске снаге заузимају Бијељину.
- 5. април — На грађане Сарајева, који су у жељи да спрече даље националне сукобе, опколили зграду Скупштине БиХ, захтевајући формирање владе националног спаса, отворена је ватра из хотела Холидеј Ин.
- 6. април — Босански Срби започели опсаду Сарајева, која је трајала три и по године.
- 7. април — Дан пошто је Европска заједница признала независност Републике Босне и Херцеговине, Срби у Бањој Луци прогласили независност Српске Републике Босне и Херцеговине.
- 7. април — САД признале Босну и Херцеговину као независну државу.
- 16. април — КК Партизан освојио Куп европских шампиона.
- 22. април — У серији експолозија у канализационом систему у мексичком граду Гвадалахара погинуло око 200 људи.
- 27. април — У Београду проглашена Савезна Република Југославија, као и први Устав СР Југославије, у чијем су саставу републике Србија и Црна Гора.
- 29. април — Јединице Територијалне одбране и полиције Босне и Херцеговине блокирале су касарне Југословенске народне армије у Сарајеву.
Мај[уреди]
- 11. мај — Због умешаности југословенске војске у сукобе у Босни, министри иностраних послова Европске заједнице донели одлуку да повуку амбасадоре из Београда и тражили суспендовање чланства Југославије у ОЕБС-у.
- 30. мај — Савет безбедности УН усвојио резолуцију 757 којом су СР Југославији, због умешаности у рат у Босни, уведене санкције.
- 31. мај — Одржани први избори за Скупштину СР Југославије.
Јун[уреди]
- 10. јун — Масакр у Чемерну
- 15. јун — Српски књижевник Добрица Ћосић изабран за првог председника СР Југославије.
- 20. јун — Лидери Чешке и Словачке, Вацлав Клаус и Владимир Мечјар постигли договор о подели Чехословачке у две државе.
Јул[уреди]
- 14. јул — Амерички бизнисмен српског порекла, Милан Панић, постао први премијер Савезне Републике Југославије.
- 26. јул — Основана Демократска странка Србије, на челу са Војиславом Коштуницом.
Август[уреди]
- 26. август — У Лондону почела мировна конференција за заустављање сукоба у Босни и Херцеговини.
Септембар[уреди]
- 18. септембар — Британска фунта је избачена из Европског механизма курсева валута на Црну среду и претрпела је велику девалвацију.
- 19. септембар — Савет безбедности УН усвојио је Резолуцију о искључењу Савезне Републике Југославије из рада Генералне скупштине и оспорио њено право да у УН наследи СФРЈ.
- 30. септембар — Председници СРЈ и Хрватске, Добрица Ћосић и Фрањо Туђман, потписали у Женеви споразум о нормализовању односа између две државе.
Октобар[уреди]
- 8. октобар — 28. октобар - Одржава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђује Мајкл Адамс.
- 12. октобар — Земљотрес у Каиру 1992.
Новембар[уреди]
Децембар[уреди]
- 3. децембар — Нил Папворт послао прву СМС поруку: „Merry Christmas“.
- 20. децембар — На председничким и парламентарним изборима у Србији, Социјалистичка партија Србије освојила највише посланичких места - 101, а Слободан Милошевић поразио Милана Панића и освојио други мандат на месту председника Србије.
- 29. децембар — Скупштина Југославије изгласала неповерење првој Влади СР Југославије и сменила премијера, српског бизнисмена из САД Милана Панића.
Датум непознат[уреди]
- Википедија:Непознат датум — Одржан је међународни шаховски турнир под називом „Аљехинов меморијални турнир у Москви“, Совјетски Савез. Победници су били Вишванатан Ананд и Борис Гељфанд.
- Википедија:Непознат датум — Откривен рачунарски вирус 5lo.
Рођења[уреди]
Јануар[уреди]
Фебруар[уреди]
- 27. фебруар — Филип Крајиновић, српски тенисер
Март[уреди]
- 15. март — Ренцо Оливо, аргентински тенисер
Април[уреди]
Мај[уреди]
- 7. мај — Рајан Харисон, амерички тенисер
- 20. мај — Дамир Џумхур, босанскохерцеговачки тенисер
Јун[уреди]
- 26. јун — Руди Гобер, француски кошаркаш
Јул[уреди]
- 5. јул — Мирна Радуловић, српска поп певачица
- 15. јул — Вејд ван Никерк, јужноафрички атлетичар
- 22. јул — Селена Гомез, америчка глумица и певачица
Август[уреди]
- 18. август — Богдан Богдановић, српски кошаркаш
- 20. август — Деми Ловато, америчка глумица и певачица
Септембар[уреди]
- 24. септембар — Џек Сок, амерички тенисер
Октобар[уреди]
- 21. октобар — Бернард Томић, аустралијски тенисер
- 23. октобар — Алваро Мората, шпански фудбалер
Новембар[уреди]
- 7. новембар — Димитрије Ристичевић, српски ватерполиста
- 12. новембар — Давис Бертанс, летонски кошаркаш
- 23. новембар — Мајли Сајрус, америчка глумица и певачица
Децембар[уреди]
Смрти[уреди]
Јануар[уреди]
- 1. јануар — Грејс Хопер, амерички компјутерски стручњак, творац компјутерског језика кобол (* 1906)
Фебруар[уреди]
- 23. фебруар — Маркос Вафијадис, грчки политичар
Март[уреди]
- 9. март — Менахем Бегин, израелски политичар и премијер, нобеловац за мир 1978. (* 1913)
Април[уреди]
- 6. април — Ајзак Асимов, амерички писац научне фантастике (* 1920)
- 18. април — Бени Хил, британски глумац и певач (* 1924)
Мај[уреди]
- 6. мај — Марлен Дитрих, немачка глумица и певачица (* 1901)
- 23. мај — Ђовани Фалконе, италијански судија
Јун[уреди]
- 28. јун — Михаил Таљ, светски првак у шаху (* 1936)
Јул[уреди]
- 2. јул — Борислав Пекић, српски књижевник (* 1930)
- 28. јул — Јован Рашковић, српски политичар и психијатар (* 1929)
Август[уреди]
Септембар[уреди]
- 2. септембар — Барбара Маклинток, амерички генетичар, добитник Нобелове награде из медицине 1983. (* 1902)
Октобар[уреди]
- 8. октобар — Вили Брант, немачки политичар и канцелар (* 1913)
- 20. октобар — Коча Поповић, српски политичар и народни херој (* 1908)
Новембар[уреди]
- 7. новембар — Александер Дупчек, чехословачки политичар
Децембар[уреди]
- 30. децембар — Михаило Лалић, српски књижевник (* 1914)
Непознат датум[уреди]
- Википедија:Непознат датум — Куно Видрић, хрватски и српски планинар (* 1908)
Дани сећања[уреди]
Нобелове награде[уреди]
- Физика — Жорж Шарпак
- Хемија — Рудолф А. Маркус
- Медицина — Едмонд Х. Фишер и Едвин Г. Кребс
- Књижевност — Дерек Волкот
- Мир — Ригоберта Менчу Тум
- Економија — Гери Бекер
