Смрт
Смрт е постојан крај на биолошкото функционирање на секој жив организам. Вистинската природа на смртта со векови е централна тема во светските религии, како и во филозофијата. Во повеќето религии постои верување во некој вид живот по смртта или реинкарнација. Современата наука ја смета смртта за конечна состојба.
Во медицината постои термин клиничка смрт, а тоа е состојба при која на пациентот му функционираат нормално срцето и белите дробови, но мозокот е мртов.
Содржина
Статистика на смртноста[уреди | уреди извор]
Во 2014 година, во Македонија умреле 19.718 лица од кои 10.210 (51,8%) биле од машки пол. Најчеста причина за смртта биле болестите на кардиоваскуларниот систем (57,2%), додека 18,9% умреле од малигни неоплазми. Кај 4,2% од умрените, причина за смртта биле ендокрините, нутритивните и метаболичните болести, а 3,6% умреле заради болести на респираторниот систем. Во 2014 година, во Македонија умреле 233 доенчиња, т.е. 1,2% од вкупниот број на умрени лица. Кај возрасните, просечната старост на умрените мажи била 69,9 години, додека просечната возраст на умрените жени била 74,8 години.[1]
Смртта во јужнословенската митологија[уреди | уреди извор]
Смртта е персонифицирано битие чија единствена должност била да ја одзема душата од телото на смртникот. Смртта била прикажувана како битие во долга бела или црна облека, со качулка на главата од која најчесто не може да се согледа ликот. Смртта најчесто припаѓала на машкиот пол, иако во некои преданија таа е претставена како стара жена.
Во народното творештво, смртта била ужасната од молбите и плачот на луѓето, па посакала од бога да ја ослободи од должноста, но тој одбил. „Еве јас отсега вамо ќе создадам турли - турли болести по луѓето и од болестите што ќе ѝ создадам луѓето ќе умираат и на болеста ќе ѝ викаат, а тебе ќе ти забораат да те колнат” - Марко Цепенков. [2]
Според старите верувања, смртта е единствената која го знае мигот во кој секое живо битие треба да почине. Смртта доаѓа по божјите (или сопствени) закони и никој не е во можност да ја повика или да ја присили да му ја земе душата без таа да сака. „Смртниот час“ е миг на разделбата на душата од физичкото тело. По верувањата, душата заминува на „друг/оној свет“. Зависно од моралните и хуманите однесувања на поединецот, по старите верувања, и смртниот час можел да биде краток, лесен и милозлив или долготраен, измачувачки и страшен[3].
Смртта во уметноста и во популарната култура[уреди | уреди извор]
Смртта се јавува како честа тема во литературата, сликарството, филмот и во популарната култура.
Смртта како тема во книжевноста[уреди | уреди извор]
- „Смртта на саканиот и саканата“ (Смрт драге и драгога) - српска народна песна.[4]
- „Смртта на Омер и Мерима“ (Смрт Омера и Мериме) - српска народна песна.[5]
- „Тажната смрт на Мара и Иван“ (Немила смрт Маре и Ивана) - српска народна песна.[6]
- „Дервишот и смртта“ - роман на југословенскиот писател Меша Селимовиќ.[7]
- „Смртта на Ромелинк“ - расказ на рускиот писател Александар Грин.[8]
- „Салвниот покојник“ - расказ на италијанскиот писател Лујџи Пирандело.[9]
- „Смртта на Фрањо Кадавер“ (хрватски: Smrt Franje Kadavera) – расказ на хрватскиот писател Мирослав Крлежа.[10]
- „Смртта во Синановото теќе“ (Smrt u Sinanovoj tekiji) - расказ на југословенскиот писател Иво Андриќ.[11]
- „Бавната смрт на Лусијана Б.“ - роман на Гилјермо Мартинес.[12]
- „Животот и смртта на М. Ј. Гонзага де Са“ - збирка раскази на бразилскиот писател Лима Барето од 1915 година.[13]
- „Смрт на плоштадот“ - збирка раскази на бразилскиот писател Далтон Тревизан од 1964 година.[14]
- „Умирачката и смртта на Кинкас рикачот за вода“ - расказ на бразилскиот писател Жорже Амадо.[15]
- „Како ќе биде по смртта“ (Jak bude po smrti) - расказ од чешкиот писател Ладислав Клима.
- „Смртта на мајката на Југовиќи“ (Смрт мајке Југовиһа) - српска епска (јуначка) песна.[16]
- „Смртта на Јово Деспотовиќ“ (Смрт Јова ДеспотовиҺа) - српска епска (јуначка) песна.[17]
- „Смртта на Иван Илич“ (Смерть Ивана Ильича) - новела на рускиот писател Лав Толстој од 1886 година.[18]
- „Смртта на војводата Каица“ (Смрт војводе Кајице) - српска епска (јуначка) песна.[19]
- „Смрт во Венеција“ - кус роман на германскиот писател Томас Ман од 1912 год.[20]
- „Смртта на трговскиот патник“ (Death of a Salesman) - драма на американскиот писател Артур Милер од 1949 година.[21]
- „Смртта на Смаил-ага Ченгиќ“ (Smrt Smail-age Čengijića) - поема на хрватскиот поет Иван Мажураниќ.[22]
- „Мртвите луѓе ама баш ништо не знаат“ - кус расказ на македонскиот писател Драган Георгиевски од 2013 година.[23]
- „Мртовец“ - кус расказ на македонскиот писател Драган Георгиевски од 2013 година.[24]
- „Раскрсница на смртта“ - кус расказ на македонскиот писател Климент Булоски (под псевдонимот Дозгулпмус) од 2008 година.[25]
- „Додека смртта не нè раздели“ - кус расказ на македонскиот писател Климент Булоски (под псевдонимот Дозгулпмус) од 2008 година.[26]
- „Смртта на Долгушов“ - расказ на рускиот писател Исак Бабел.[27]
- „Смртта и компасот“ - расказ на аргентинскиот писател Хорхе Луис Борхес од 1942 година.[28]
- „Смрт од вода“ (Death By Water) - песна на британскиот поет Т.С. Елиот од 1922 година.[29]
- „Смртта на ѕвездознаецот“ (Zvezdoznančeva smrt) - песна на српскиот поет Васко Попа.[30]
- „Мртовецот“ - расказ на аргентинскиот писател Хорхе Луис Борхес.[31]
- „Другата смрт“ - расказ на аргентинскиот писател Хорхе Луис Борхес.[32]
- „Славната смрт од животот подобра е“ - песна на арапскиот поет Антара.[33]
- „Херојска смрт“ - песна во проза на францускиот поет Шарл Бодлер.[34]
- „Човекот по својата смрт оди низ градот“ (Čovjek poslije svoje smrti hoda gradom) - песна на хрватскиот писател Мирослав Крлежа.[35]
- „Смртта на трговскиот патник“ - драма на американскиот писател Артур Милер од 1949 година.[36]
- „Mors“ - песна на францускиот поет Виктор Иго.[37]
- „Смрт“ - песна на германскиот поет Рајнер Марија Рилке.[38]
- „Искуството со смртта“ - песна на германскиот поет Рајнер Марија Рилке.[39]
- „Смртта на љубената“ - песна на германскиот поет Рајнер Марија Рилке.[40]
- „Смртта на градинарот“ - расказ на Живко Чинго.[41]
- „Жива смрт“ (Živa smrt) - песна на Антун Густав Матош.[42]
- „Смртта на Марко“ - расказ на Димитар Солев.[43]
- „Легенда за смртта на секретарот“ - расказ на Живко Чинго.[44]
- „Песни за смртта“ (Песме смрти) - песна на српскиот поет Јован Дучиќ.[45]
- „Песна на умирањето“ (Песма умирања) - песна на српскиот поет Јован Дучиќ.[46]
- „По смртта на саканата жена“ - песна на арапскиот поет Џерир.[47]
- „Неизбежноста на смртта“ - песна на ирачкиот поет Ал-Зехави.[48]
- „Смрт во мразот“ (Smrt u ledu) - песна на српската поетеса Десанка Максимовиќ од 1979 година.[49]
- „Смрт во морската шир“ (Smrt na pučini) - песна на српската поетеса Десанка Максимовиќ од 1979 година.[50]
- „Клиничка смрт“ (Klinička smrt) - песна на српската поетеса Десанка Максимовиќ од 1983 година.[51]
- „Смрт“ - песна на југословенскиот поет Мак Диздар.[52]
Смртта како тема во сликарството[уреди | уреди извор]
- „Смртта на Сократ“ (La Mort de Socrate) - слика од францускиот сликар Жак-Луј Давид, од 1787 година.
Смртта како тема во музиката[уреди | уреди извор]
- „Павана за мртвата принцеза“ (Pavane pour une infante defunte) - композиција на францускиот композитор Морис Равел.[53]
- „Островот на мртвите“ - симфониска поема на рускиот композитор Рахманинов.[54]
- „Метал на смртта“ (Death Metal) - поджанр на „хеви метал“ музиката.
- „Смрт“ (Death) - американска хеви метал група.
- „Смрт во Вегас“ (Death in Vegas) - британска рок-група.
- „Песната на смртта на црниот ангел“ (Black Angel's Death Song) - песна на американската рок-група „Велвет андерграунд“ од 1966 година.[55]
- „Смртта оди зад тебе“ (Death walks behind you) - песна и албум на рок-групата „Атомик рустер“ (Atomic Rooster) од 1970 година.[56]
- „Ѕид на смртта“ (Wall of Death) - албум на американскиот дует Ричард и Линда Томпсон (Richard and Linda Thompson) од 1982 година.[57]
- „Песна за мртвите“ (Real Emotional Girl) - песна на американскиот музичар Ренди Њумен (Randy Newman) од 1983 година.[58]
- „Смрт“ (Death) - песна на американскиот рапер Ајс Кјуб (Ice Cube) од 1991 година.[59]
- „Потврда за смрт“ (Death Certificate) - албум на американскиот рапер Ајс Кјуб (Ice Cube) од 1991 година.[60]
- „Бил е мртов“ (Bill is Dead) - песна на британската рок-група „Фол“ (The Fall) од 1990 година.[61]
Смртта како тема во филмот[уреди | уреди извор]
- „Смртта ѝ прилега“ (Death Becomes Her) – американски филм, во режија на Роберт Земекис.[62]
- „Отпорен на смрт“ (англиски: Death Proof) - американски филм од 2007 година, режиран од Квентин Тарантино.[63]
Наводи[уреди | уреди извор]
- ↑ Љубица Балабан, „Смртноста зголемена за 2,7 отсто, најчесто умираат од срцев и мозочен удар, ракот на второ место“, Дневник, година XIX, број 5800, 26 јуни 2015, стр. 4.
- ↑ Речник на јужнословенска митологија, стр.226
- ↑ Гордана Стојковска, Три, Скопје,2004, стр. 226
- ↑ Народне лирске песме. Београд: Просвета, 1963, стр. 57.
- ↑ Народне лирске песме. Београд: Просвета, 1963, стр. 58-60.
- ↑ Народне лирске песме. Београд: Просвета, 1963, стр. 65.
- ↑ Меша Селимовиќ, Дервишот и смртта. Скопје: АЕА издавачи, Матица македонска, 2000.
- ↑ Aleksandar Grin, Pacolovac. Beograd: Rad, 1979, стр. 5-13.
- ↑ Luiđi Pirandelo, Novele. Beograd: Rad, 1962, стр. 102-116.
- ↑ Miroslav Krleža, Hrvatski bog Mars. Beograd: Rad, 1963, стр. 87-124.
- ↑ „Smrt u Sinanovoj tekiji“, во: Ivo Andrić, Priča o vezirovom slonu. Beograd: Rad, 1962, стр. 76-86.
- ↑ „Читај, патувај, уживај – Саем на книга 2016 – програма на активности“, Антолог, 2016.
- ↑ Антологија на бразилскиот расказ. Скопје: Три, 2012, стр. 286.
- ↑ Антологија на бразилскиот расказ. Скопје: Три, 2012, стр. 283.
- ↑ Антологија на бразилскиот расказ. Скопје: Три, 2012, стр. 13-70.
- ↑ Junačke narodne pesme, Rad, Beograd, 1959, стр. 64-66.
- ↑ Junačke narodne pesme, Rad, beograd, 1959, стр. 98-101.
- ↑ Jahn 1999, p. 3.
- ↑ Junačke narodne pesme, Rad, beograd, 1959, стр. 88-94.
- ↑ Сакам книги Рецензија на романот
- ↑ Tihomir Vučković, „Artur Miler“, во: Artur Miler, Smrt trgovačkog putnika. Beograd: Rad, 1969, стр. 87-89.
- ↑ Ivan Mažuranić, Smrt Smail-age Čengijića. Beograd: Rad, 1960.
- ↑ Драган Георгиевски, Метаморфузија, Темплум, Скопје, 2013.
- ↑ Драган Георгиевски, Метаморфузија, Темплум, Скопје, 2013.
- ↑ Дозгулпмус, Тритонус, Темплум, Скопје, 2008.
- ↑ Дозгулпмус, Тритонус, Темплум, Скопје, 2008.
- ↑ I. E. Babelj, Crvena konjica. Beograd: Rad, 1969, стр. 37-39.
- ↑ Horhe Luis Borhes, Маštarije. Beograd: Paidea, 2006, стр. 85-94.
- ↑ T. S. Eliot, Selected Poems. Harmondsworth, Middlesex: Penguin Books in association with Faber and Faber, 1952, стр. 61.
- ↑ Vasko Popa, Pesme. Beograd: Bigz, 1978, стр. 105.
- ↑ Хорхе Луис Борхес, Алеф. Скопје: Бегемот, 2015, стр. 27-33.
- ↑ Хорхе Луис Борхес, Алеф. Скопје: Бегемот, 2015, стр. 67-75.
- ↑ Arapska poezija. Beograd: Rad, 1977, стр. 12-13.
- ↑ Charles Baudelaire, Spleen Pariza. Zgreb: Mladost, 1952, стр. 82-87.
- ↑ Miroslav Krleža, Lirika. Sarajevo: Svjetlost, 1966, стр. 96-97.
- ↑ Artur Miler, Smrt trgovačkog putnika. Beograd: Rad, 1969.
- ↑ Viktor Igo, Pesme. Beograd: Rad, 1969, стр. 43.
- ↑ Рајнер Марија Рилке, Искуство тишине. Београд: Paideia, 2014, стр. 42.
- ↑ Рајнер Марија Рилке, Искуство тишине. Београд: Paideia, 2014, стр. 56.
- ↑ Рајнер Марија Рилке, Искуство тишине. Београд: Paideia, 2014, стр. 61.
- ↑ „Смртта на градинарот“, во: Живко Чинго, Пожар. Скопје: Македонска книга, 1970, стр. 30-35.
- ↑ Antun Gustav Matoš I. Sarajevo: Svjetlost, 1962, стр. 40.
- ↑ Димитар Солев, Одбрани раскази. Скопје: Мисла, 1970.
- ↑ „Легенда за смртта на секретарот“, во: Живко Чинго, Пожар. Скопје: Македонска книга, 1970, стр. 122-131.
- ↑ Јован Дучић, Сабрана дела II, Песме љубави и смрти. Београд: Народна просвета (без дата), стр. 88-95.
- ↑ Јован Дучић, Сабрана дела II, Песме љубави и смрти. Београд: Народна просвета (без дата), стр. 60-61.
- ↑ Arapska poezija. Beograd: Rad, 1977, стр. 26.
- ↑ Arapska poezija. Beograd: Rad, 1977, стр. 89.
- ↑ Desanka Maksimović, Izabrane pesme (peto dopunjeno izdanje). Beograd: BIGZ, 1985, стр. 112.
- ↑ Desanka Maksimović, Izabrane pesme (peto dopunjeno izdanje). Beograd: BIGZ, 1985, стр. 111.
- ↑ Desanka Maksimović, Izabrane pesme (peto dopunjeno izdanje). Beograd: BIGZ, 1985, стр. 130.
- ↑ Мак Диздар, Горчин. Скопје, Македонска книга, стр. 111.
- ↑ YouTUbe, Maurice Ravel - Pavane for Dead Princess (пристапено на 9.11.2017)
- ↑ YouTube, Rachmaninov: The Isle of the Dead, Symphonic poem Op. 29 - Andrew Davis (пристапено на 5.2.2017)
- ↑ The Velvet Underground - The Black Angel's Death Song (Lyrics) (пристапено на 15.11.2016)
- ↑ YouTube, Atomic Rooster - Death Walks Behind You (пристапено на 22.12.2016)
- ↑ YouTube, Wall of Death - Richard and Linda Thompson (пристапено на 15.5.2017)
- ↑ YouTube, Song For The Dead- Randy Newman (Vinyl Restoration) (пристапено на 8.10.2017)
- ↑ YouTube, Ice Cube - Death Certificate (1991) (FULL ALBUM) (пристапено на 9.3.2017)
- ↑ YouTube, Ice Cube - Death Certificate (1991) (FULL ALBUM) (пристапено на 9.3.2017)
- ↑ YouTube, The Fall - Extricate (1990)(full album) (пристапено на 29.6.2017)
- ↑ „Смртта ѝ прилега“, Антена, број 952, 23.9.2016, стр. 24.
- ↑ Антена, број 857, 28.11.2014, стр. 27.
Види исто така[уреди | уреди извор]
|