1985
| Миленијуми: | |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: |
 |
1985 на Викимедијиној остави. |
1985 је била проста година.
Догађаји[уреди]
Јануар[уреди]
- 13. јануар — Приликом пада воза у провалију, око 250 km источно од главног града Етиопије Адис Абебе, погинуло је 428 путника, а 370 је повређено.
- 15. јануар — Бразилски конгрес је изабрао Танкреда Невеша за председника Бразила, чиме је окончана 21-годишња владавина војне хунте.
- 20. јануар — Амерички председник Роналд Реган је на приватној церемонији положио заклетву и отпочео свој други мандат.
- 27. јануар — Основана је Организација за економску сарадњу.
- 28. јануар — У Холивуду је снимљен сингл „We Are the World“, од чијих прихода је финансирана борба против глади у Етиопији.
Фебруар[уреди]
- 10. фебруар — Нелсон Мандела је одбио понуду јужноафричке владе за помиловање.
- 16. фебруар — Израел је почео повлачење војске из Либана.
- 20. фебруар — У Ирској је, и поред жестоког противљења римокатоличке цркве, легализована продаја контрацептивних средстава.
Март[уреди]
- 1. март — У Уругвају је преузео власт председник Хулио Сангинети, чиме је окончана деветогодишња војна владавина у тој јужноамеричкој земљи.
- 11. март —
- Википедија:Непознат датум — Михаил Горбачов изабран за генералног секретара Централног комитета Комунистичке партије Совјетског Савеза (КПСС). На тој функцији наследио преминулог Константина Черњенка.
- Википедија:Непознат датум — Египћани, браћа Ал Фајед, постали већински власници чувене лондонске робне куће "Хародс".
- 16. март — У Бејруту отет амерички новинар Тери Андерсон. Он је пуштен на слободу 4. децембра 1991, након скоро седам година заточеништва.
Април[уреди]
- 1. април — Две јапанске државне корпорације Nippon Telegraph and Telephone Public Corporation, и Japan Tobacco and Salt Public Corporation, су приватизоване и имена су им промењена у Nippon Telegraph and Telephone и Japan Tobacco.
- 6. април — Војним ударом у Судану свргнут Џафер Нимеири, који је владао од 1969, када је, такође државним ударом, свргао тадашњег председника Абдуа. Власт преузео министар одбране и командант армије, генерал Абдел Рахман Суер ал Дахаб.
- 30. април — Патријарх српски Герман осветио Храм светог Саве, у присуству свих српских архијереја, положивши повељу о наставку радова у новим историјским приликама.
Мај[уреди]
- 2. мај — 4. мај - Одржан Самит групе Г8 у Бону у Немачкој.
- 9. мај — У Београду је одржана војна парада поводом четрдесето годишњице Победе над фашизмом. Свечани дефиле јединица Југословенске народне армије, одржан је на платоу испред Савезне скупштине у присуству председника Председништва СФРЈ Веселина Ђурановића. Ова парада била је последања војна парада ЈНА и носила је назив „Парада 85“.
- 12. мај — Настављена изградња Храма Светог Саве у Београду.
- 20. мај — Филм „Отац на службеном путу“ југословенског режисера Емира Кустурице освојио је „Златну палму“ на 38. међународном фестивалу у Кану.
- 22. мај — У експлозији аутомобила-бомбе у једном предграђу Бејрута погинуло 60, повређено 190 људи.
- 29. мај — На стадиону „Хејсел“ у Бриселу, у нередима пред финални меч европског Купа шампиона између италијанског првака „Јувентуса“ и енглеског „Ливерпула“, погинуло је 39 и повређено више од 400 људи, углавном италијанских навијача.
Јун[уреди]
- 6. јун — Израел је после трогодишње окупације повукао већи део снага из Либана, али је задржао гранични појас унутар те земље.
- 14. јун — Белгија, Француска, Западна Немачка, Луксембург и Холандија су потписале Шенгенски споразум са циљем укидања систематских пограничних контрола.
Јул[уреди]
- 13. јул — Рок концерти под називом „Live Aid“ у организацији певача и хуманитарног радника Боба Гелдофа одржани напоредо у Лондону и Филаделфији.
- 13. јул — Совјетски скакач мотком Сергеј Бубка први пут у историји тог спорта прескочио шест метара у Паризу, чиме је постигао и светски рекорд.
- 19. јул — Услед бујице блата изазване рушењем насипа у долини Става у Италији погинуло је 268 особа.
- 27. јул — У државном удару у Уганди свргнут је председник Милтон Аполо Оботе, који је био шеф државе од 1966. до 1971, када га је оборио Иди Амин Дада. Други пут је постао председник 1979.
- 29. јул — Алан Гарсија инаугурисан за новог председника Перуа и с 36 година постао најмлађи шеф државе на свету.
Август[уреди]
- 12. август — Џапан ерлајнс лет 123 се срушио на врх планине Такамагахара у јапанској префектури Гунма, усмртивши 520 од 524 људи у авиону у највећој авионској несрећи у којој је учествао један авион.
- 17. август — У експлозији аутомобила-бомбе у хришћанском делу Бејрута погинуло је 60 и повређено сто људи.
Септембар[уреди]
Октобар[уреди]
- 28. август — 17. септембар - Одржан шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Победници су били Виктор Корчној, Роберт Хибнер и Ентони Мајлс.
Септембар[уреди]
- 3. септембар — У саобраћајној несрећи на путу Београд - Нови Сад у својој 23. години, погинуо Драган Манце, фудбалер Партизана и идол Гробара.
- 19. септембар — У главном граду Мексика и околини у земљотресу погинуло око 12.000, повређено 40.000 људи.
- 21. септембар — Принц Александар II Карађорђевић се други пут жени у Лондону Катарином Батис из Атине.
- 22. септембар — Француски премијер Лоран Фабијус признао да су француски тајни агенти, на основу наређења владе, потопили у Новом Зеланду брод „Дугин ратник“ организације „Гринпис“. „Гринпис“ водио кампању против француских нуклеарних проба.
Октобар[уреди]
- 7. октобар — Палестински герилци отели су у Медитерану италијански путнички брод „Акиле Лауро“ са око 440 људи и запретили да ће га експлозијом уништити уколико Израел не ослободи из затвора 50 Палестинаца.
- 11. октобар — Четири америчка ловца пресрела су египатски авион са отмичарима италијанског путничког брода „Акиле Лауро“ и приморали га да слети на Сицилију, где су отмичари ухапшени. Отмичари су се 9. октобра предали египатским властима које су им одобриле да одлете у Тунис.
Новембар[уреди]
Децембар[уреди]
- 9. децембар —
- Википедија:Непознат датум — Бивши председник Аргентине, генерал Хорхе Видела, и његов следбеник, члан војне хунте, адмирал Емилио Масера, осуђени на доживотну робију због учешћа у рату против градске гериле и политичких противника, током којег је нестало 9.000 људи.
- Википедија:Непознат датум — Генерална скупштина Уједињених нација једногласно прихватила резолуцију којом се сви акти тероризма осуђују као криминал.
- 17. децембар — Војна влада Уганде и припадници герилаца потписали мировни уговор којим су поделили власт и окончали готово петогодишњи грађански рат.
- 27. децембар — У истовременим нападима палестинских терориста на путнике испред шалтера израелске авикомпаније „Ел Ал“ на аеродромима у Риму и Бечу убијено 16 људи, међу њима и један нападач, а повређено више од 100.
Непознат датум[уреди]
- Википедија:Непознат датум — Ричард Сталман оснива Задужбину за слободни софтвер, непрофитну организацију да би пружала логистичку, правну и финансијску подршку пројекту ГНУ.
- Википедија:Непознат датум — У Шведској пуштен дванаести и последњи нуклеарни реактор у рад.
- Википедија:Непознат датум — Рудолф Бручи написао оперу у три чина Гилгамеш поводом 125. годишњице Српског народног позоришта.
- Википедија:Непознат датум — Ребека Вест издала дело Cousin Rosamund
- Википедија:Непознат датум — Моника Селеш са 11 година осваја турнир Оранџ бол у Мајамију, САД.
- Википедија:Непознат датум — Гренланд, који је саставни део Данске је на референдуму (1979) напустио све европске институције.
- Википедија:Непознат датум — На Савету Европске уније у Милану је донесена одлука да се 9. мај сваке године обележава као Дан Европске уније
- Википедија:Непознат датум — Амфилохије Радовић изабран је за епископа банатског са седиштем у Вршцу.
- Википедија:Непознат датум — Жозе Роберто Гама де Оливеира дебитује у фудбалској репрезентацији Бразила
Рођења[уреди]
Јануар[уреди]
- 2. јануар — Иван Додиг, хрватски тенисер
- 3. јануар — Марко Томас, хрватски кошаркаш
- 11. јануар — Зоран Ерцег, српски кошаркаш
- 19. јануар — Орија Текау, румунски тенисер
- 25. јануар — Есад Хасановић, српски бициклиста
- 28. јануар — Славица Ћуктераш, српска фолк певачица
- 30. јануар — Бранислав Митровић, српски ватерполиста
Фебруар[уреди]
- 5. фебруар — Кристијано Роналдо, португалски фудбалер
- 19. фебруар — Коста Перовић, српски кошаркаш
- 28. фебруар — Јелена Јанковић, српска тенисерка
Март[уреди]
- 22. март — Мухамед ел Анбар, фудбалер из Саудијске Арабије
- 28. март — Станислас Вавринка, швајцарски тенисер
Април[уреди]
- 2. април — Стефан Ламбијел, швајцарски клизач
- 4. април — Руди Фернандез, шпански кошаркаш
- 4. април — Дуди Села, израелски тенисер
- 17. април — Жо-Вилфрид Цонга, француски тенисер
- 18. април — Лукаш Фабијањски, пољски фудбалер
- 25. април — Душко Пијетловић, српски ватерполиста
- 26. април — Џон Изнер, амерички тенисер
- 27. април — Орасио Зебаљос, аргентински тенисер
Мај[уреди]
- 4. мај — Бо Макејлеб, амерички кошаркаш
- 6. мај — Крис Пол, амерички кошаркаш
- 7. мај — Милан Пуровић, црногорски фудбалер
- 17. мај — Грег ван Авермат, белгијски бициклиста.
- 20. мај — Крис Фрум, британски бициклиста
- 21. мај — Марк Кевендиш, британски бициклиста
- 23. мај — Тејмураз Габашвили, руски тенисер
Јун[уреди]
- 10. јун — Анди Шлек, луксембуршки бициклиста
- 16. јун — Карис Пејџ Брајант, америчка глумица
- 17. јун — Маркос Багдатис, кипарски тенисер
- 21. јун — Амел Бент, француска поп певачица
- 24. јун — Крунослав Симон, хрватски кошаркаш
- 30. јун — Мајкл Фелпс, амерички пливач
Јул[уреди]
- 10. јул — Марио Гомез, немачки фудбалер
- 24. јул — Лукаш Росол, чешки тенисер
- 30. јул — Крис Гучиони, аустралијски тенисер
Август[уреди]
- 2. август — Илија Бозољац, српски тенисер
- 8. август — Маринко Матошевић, аустралијски тенисер
- 21. август — Николас Алмагро, шпански тенисер
Септембар[уреди]
- 9. септембар — Лука Модрић, хрватски фудбалер
- 12. септембар — Давор Штефанек, српски рвач
- 17. септембар — Томаш Бердих, чешки тенисер
- 17. септембар — Мирза Телетовић, босанскохерцеговачки кошаркаш
Октобар[уреди]
- 4. октобар — Жанг Дан, кинеска клизачица
- 8. октобар — Симоне Болели, италијански тенисер
- 24. октобар — Вејн Руни, енглески фудбалер
Новембар[уреди]
- 30. новембар — Кејли Квоко, америчка глумица
Децембар[уреди]
- 6. децембар — Дулсе Марија, мексичка глумица и певачица.
- 9. децембар — Двајт Хауард, амерички кошаркаш
- 26. децембар — Дамир Маркота, хрватски кошаркаш
Смрти[уреди]
Јануар[уреди]
Фебруар[уреди]
Март[уреди]
- 10. март — Константин Черњенко, совјетски политичар
Април[уреди]
Мај[уреди]
Јун[уреди]
- 17. јун — Кирил Москаленко, маршал Совјетског Савеза
Јул[уреди]
- 16. јул — Хајнрих Бел, немачки књижевник и добитник Нобелове награде 1972. (* 1917.)
- 21. јул — Зоран Радмиловић, српски глумац (* 1933.)
- 21. јул — Александар Вучо, српски књижевник (* 1897.)
- 26. јул — Фреди Перлман, анархиста, писац, теоретичар и музичар (* 1934.)
Август[уреди]
- 13. август — Слободан Алигрудић, српски глумац
- 18. август — Јосип Приможич, словеначки и југословенски гимнастичар
- 25. август — Саманта Смит, америчка активисткиња (* 1972.)
Септембар[уреди]
- 3. септембар — Драган Манце, фудбалер Партизана (* 1962.)
- 7. септембар — Ђерђ Поја, мађарски математичар (* 1887.)
- 15. септембар — Јосип Рус, словеначки и југословенски политичар
Октобар[уреди]
- 10. октобар — Јул Бринер, амерички филмски и позоришни глумац (* 1915.)
- 10. октобар — Орсон Велс, амерички филмски глумац, режисер и продуцент (* 1915.)
Новембар[уреди]
- 17. новембар — Август Чернигој, словеначки вајар
Децембар[уреди]
- 8. децембар — Николас Франц, луксембуршки бициклист (*1899.)
Дани сећања[уреди]
Нобелове награде[уреди]
- Физика — Клаус фон Клицинг
- Хемија — Херберт А. Хауптман и Џером Карл
- Медицина — Мајкл С. Браун и Џозеф Л. Голдштајн
- Књижевност — Клод Симон
- Мир — Међународни физичари за превенцију нуклеарног рата
- Економија — Франко Модиљани
